آخرین اخبار

Савол: бизни минтақамизда ………номли хизб мавжуд бўлиб, бу хизбни тарафдорлари секуляр хизбларни химоя қилишади ва бутун дунё мужохидларига ё дорул исломга ё хар қандай мазхабга бўлса хам қаттиқ душманчилик қилиб мухолиф бўлишади ва хаёлларида шундай бир хукуматни исломий деб санашадики, бундай  хукуматни нубувватни ва хулафойи рошидинни асрида хам топиб бўлмайди, улар қабул қилган жиходни шароити хам хеч қачон мухайё бўлмайди, албатта мени ўзимни уларни  биридан эшитишимча,бу одам  агар тазкия мархаласини босиб ўтса аслий  жиходга бориши хақида қасам ичаётган эди, аммо уларни наслини энди ёши ўтиб қолди ва бу одам ўзи хохлаган жиходга боришга муваффақ бўлгани йўқ, кейинги насл эса хамма нарсани бошидан бошлаган ва олдинги наслни йўлидан юриб кетишяпти. Албатта олдинги наслни жуда кўп сифатлари кейингиларда  топилмайди хам, улар миллатпарастлик шиорлари билан секуляризм ва секуляр ахзоблар томонга тортилиб кетишган, мана бундай кишиларга,хизбларга қандай муносабатда бўлиш керак?

سَوال: بِیزنِی مِنطَقَه مِیزدَه ………ناملِی حِزب مَوجُود بُولِیب، بُو حِزبنِی طَرَفدارلَرِی سِکوُلار حِزبلَرنِی حِمایَه قِیلِیشَدِی وَ بُوتوُن دُنیا مُجاهِدلَرِیگه یا دارُ الاِسلامگه یا هَر قَندَی مَذهَبگه بُولسَه هَم قَتتِیق دُشمَنچِیلِیک قِیلِیب مُخالِف بوُلِیشَدِی وَ حَیاللَرِیدَه شوُندَی بِیر حُکوُمَتنِی اِسلامِی دِیب سَنَشَدِیکِی، بوُندَی حُکوُمَتنِی نُبُوَّتنِی وَ خُلافایِی راشِیدِیننِی عَصرِیدَه هَم تاپِیب بوُلمَیدِی، اوُلَر قَبُول قِیلگن جِهادنِی شَرائِطِی هَم هِیج قَچان مُهَیّا بوُلمَیدِی، اَلبَتَّه مِینِی اوُزِیمنِی اوُلَرنِی بِیرِیدَن اِیشِیتِیشِیمچَه، بُو آدَم اَگر تَزکِیَه مَرحَلَه سِینِی باسِیب اوُتسَه اَصلِی جِهادگه بارِیشِی حَقِیدَه قَسَم اِیچَه یاتگن اِیدِی، اَمّا اوُلَرنِی نَسلِینِی اِیندِی یاشِی اوُتِیب قالدِی وَ بُو آدَم اوُزِی هاحلَگن جِهادگه بارِیشگه مُوَفَّق بُولگنِی یوُق، کِییِینگِی نَسل اِیسَه هَمَّه نَرسَه نِی باشِیدَن باشلَگن وَ آلدِینگِی نَسلنِی یوُلِیدَن یُورِیب کِیتِیشیَپتِی. اَلبَتَّه آلدِینگِی نَسلنِی جُودَه کوُپ صِیفَتلَرِی کِییِینگِیلَردَه تاپِیلمَیدِی هَم، اوُلَر مِللَت پَرَستلِیک شِیعارلَرِی بِیلَن سِکوُلارِیزم وَ سِکوُلار اَحزابلَر تامانگه تارتِیلِیب کِیتِیشگن، مَنَه بوُندَی کِیشِیلَرگه حِزبلَرگه قَندَی مُناسَبَتدَه بُولِیش کِیرَک؟

Савол: бизни минтақамизда ………номли хизб мавжуд бўлиб, бу хизбни тарафдорлари секуляр хизбларни химоя қилишади ва бутун дунё мужохидларига ё дорул исломга ё хар қандай мазхабга бўлса хам қаттиқ душманчилик қилиб мухолиф бўлишади ва хаёлларида шундай бир хукуматни исломий деб санашадики, бундай  хукуматни нубувватни ва хулафойи рошидинни асрида хам топиб бўлмайди, улар қабул қилган жиходни шароити хам хеч қачон мухайё бўлмайди, албатта мени ўзимни уларни  биридан эшитишимча,бу одам  агар тазкия мархаласини босиб ўтса аслий  жиходга бориши хақида қасам ичаётган эди, аммо уларни наслини энди ёши ўтиб қолди ва бу одам ўзи хохлаган жиходга боришга муваффақ бўлгани йўқ, кейинги насл эса хамма нарсани бошидан бошлаган ва олдинги наслни йўлидан юриб кетишяпти. Албатта олдинги наслни жуда кўп сифатлари кейингиларда  топилмайди хам, улар миллатпарастлик шиорлари билан секуляризм ва секуляр ахзоблар томонга тортилиб кетишган, мана бундай кишиларга,хизбларга қандай муносабатда бўлиш керак?

سَوال: بِیزنِی مِنطَقَه مِیزدَه ………ناملِی حِزب مَوجُود بُولِیب، بُو حِزبنِی طَرَفدارلَرِی سِکوُلار حِزبلَرنِی حِمایَه قِیلِیشَدِی وَ بُوتوُن دُنیا مُجاهِدلَرِیگه یا دارُ الاِسلامگه یا هَر قَندَی مَذهَبگه بُولسَه هَم قَتتِیق دُشمَنچِیلِیک قِیلِیب مُخالِف بوُلِیشَدِی وَ حَیاللَرِیدَه شوُندَی بِیر حُکوُمَتنِی اِسلامِی دِیب سَنَشَدِیکِی، بوُندَی حُکوُمَتنِی نُبُوَّتنِی وَ خُلافایِی راشِیدِیننِی عَصرِیدَه هَم تاپِیب بوُلمَیدِی، اوُلَر قَبُول قِیلگن جِهادنِی شَرائِطِی هَم هِیج قَچان مُهَیّا بوُلمَیدِی، اَلبَتَّه مِینِی اوُزِیمنِی اوُلَرنِی بِیرِیدَن اِیشِیتِیشِیمچَه، بُو آدَم اَگر تَزکِیَه مَرحَلَه سِینِی باسِیب اوُتسَه اَصلِی جِهادگه بارِیشِی حَقِیدَه قَسَم اِیچَه یاتگن اِیدِی، اَمّا اوُلَرنِی نَسلِینِی اِیندِی یاشِی اوُتِیب قالدِی وَ بُو آدَم اوُزِی هاحلَگن جِهادگه بارِیشگه مُوَفَّق بُولگنِی یوُق، کِییِینگِی نَسل اِیسَه هَمَّه نَرسَه نِی باشِیدَن باشلَگن وَ آلدِینگِی نَسلنِی یوُلِیدَن یُورِیب کِیتِیشیَپتِی. اَلبَتَّه آلدِینگِی نَسلنِی جُودَه کوُپ صِیفَتلَرِی کِییِینگِیلَردَه تاپِیلمَیدِی هَم، اوُلَر مِللَت پَرَستلِیک شِیعارلَرِی بِیلَن سِکوُلارِیزم وَ سِکوُلار اَحزابلَر تامانگه تارتِیلِیب کِیتِیشگن، مَنَه بوُندَی کِیشِیلَرگه حِزبلَرگه قَندَی مُناسَبَتدَه بُولِیش کِیرَک؟

Савол: бизни минтақамизда ………номли хизб мавжуд бўлиб, бу хизбни тарафдорлари секуляр хизбларни химоя қилишади ва бутун дунё мужохидларига ё дорул исломга ё хар қандай мазхабга бўлса хам қаттиқ душманчилик қилиб мухолиф бўлишади ва хаёлларида шундай бир хукуматни исломий деб санашадики, бундай  хукуматни нубувватни ва хулафойи рошидинни асрида хам топиб бўлмайди, улар қабул қилган жиходни шароити хам хеч қачон мухайё бўлмайди, албатта мени ўзимни уларни  биридан эшитишимча,бу одам  агар тазкия мархаласини босиб ўтса аслий  жиходга бориши хақида қасам ичаётган эди, аммо уларни наслини энди ёши ўтиб қолди ва бу одам ўзи хохлаган жиходга боришга муваффақ бўлгани йўқ, кейинги насл эса хамма нарсани бошидан бошлаган ва олдинги наслни йўлидан юриб кетишяпти. Албатта олдинги наслни жуда кўп сифатлари кейингиларда  топилмайди хам, улар миллатпарастлик шиорлари билан секуляризм ва секуляр ахзоблар томонга тортилиб кетишган, мана бундай кишиларга,хизбларга қандай муносабатда бўлиш керак?

سَوال: بِیزنِی مِنطَقَه مِیزدَه ………ناملِی حِزب مَوجُود بُولِیب، بُو حِزبنِی طَرَفدارلَرِی سِکوُلار حِزبلَرنِی حِمایَه قِیلِیشَدِی وَ بُوتوُن دُنیا مُجاهِدلَرِیگه یا دارُ الاِسلامگه یا هَر قَندَی مَذهَبگه بُولسَه هَم قَتتِیق دُشمَنچِیلِیک قِیلِیب مُخالِف بوُلِیشَدِی وَ حَیاللَرِیدَه شوُندَی بِیر حُکوُمَتنِی اِسلامِی دِیب سَنَشَدِیکِی، بوُندَی حُکوُمَتنِی نُبُوَّتنِی وَ خُلافایِی راشِیدِیننِی عَصرِیدَه هَم تاپِیب بوُلمَیدِی، اوُلَر قَبُول قِیلگن جِهادنِی شَرائِطِی هَم هِیج قَچان مُهَیّا بوُلمَیدِی، اَلبَتَّه مِینِی اوُزِیمنِی اوُلَرنِی بِیرِیدَن اِیشِیتِیشِیمچَه، بُو آدَم اَگر تَزکِیَه مَرحَلَه سِینِی باسِیب اوُتسَه اَصلِی جِهادگه بارِیشِی حَقِیدَه قَسَم اِیچَه یاتگن اِیدِی، اَمّا اوُلَرنِی نَسلِینِی اِیندِی یاشِی اوُتِیب قالدِی وَ بُو آدَم اوُزِی هاحلَگن جِهادگه بارِیشگه مُوَفَّق بُولگنِی یوُق، کِییِینگِی نَسل اِیسَه هَمَّه نَرسَه نِی باشِیدَن باشلَگن وَ آلدِینگِی نَسلنِی یوُلِیدَن یُورِیب کِیتِیشیَپتِی. اَلبَتَّه آلدِینگِی نَسلنِی جُودَه کوُپ صِیفَتلَرِی کِییِینگِیلَردَه تاپِیلمَیدِی هَم، اوُلَر مِللَت پَرَستلِیک شِیعارلَرِی بِیلَن سِکوُلارِیزم وَ سِکوُلار اَحزابلَر تامانگه تارتِیلِیب کِیتِیشگن، مَنَه بوُندَی کِیشِیلَرگه حِزبلَرگه قَندَی مُناسَبَتدَه بُولِیش کِیرَک؟

صفحه 395 از 512 1 394 395 396 512